SLOBODA ?
Poštovani čitaoci !
Rođen sam u vrijeme kad je ovo računalo i ostale tehnološke prednosti ovog doba-bilo samo naučna fantastika!
-Nisam birao roditelje,nacionalnost,vjeroispovjest,regionalnu pripadnost,itd.-sve mi je bilo već napisano
u rodnom listu!
-SLOBODA u startu mi je bila ograničena.
-Slijedio sam pravila i zakone,običaje i predrasude, sve do srednje škole (gimnazija Topusko),kada se
prvi put susrećem sa filozofskim posmatranjima biti života..
-Našao sam svoje vizije...put..cilj...i nastojao raditi na tome..
-SLOBODA kretanja na tom putu mi je i dalje bila ograničena..
Roditelji-financijeri, dirigiraju svoje viđenje tog istog "mojeg" puta i to tako traje sve do završetka
gimnazije, kada konačno izabirem "svoj put" umjesto direktive hranioca -roditelja.
-Prvi put doživljavam osjećaj SLOBODE a isto tako i njezinu cijenu.
-Ne biram posao,zapošljavam se,učim RADITI i učim živjeti.
-Prva plaća,prve ljubavi,prve obaveze...
-Prva SLOBODA !
-Nikakovih protekcija,poziva i priziva na ime i prezime,roditelje i njihove zasluge..domoljublje itd..
-Podstanarstvo,obaveze,samostalnost i ostvarenje vizije samo moje ..učiniše me OSOBOM.
-Oženih se,dođoše dvoje djece,kuća se vlastita počela se graditi...idemo dalje...
-Dođe ono o čemu ni ne pomislih..dođe RAT.
-Napustih sve i odoh u obranu..dragovoljno i bez pitanja..HRVATSKA mora biti samostalna !
-...........................................................................................................................................................
Vratih se živ i ZDRAV , ostadoh bez posla ja,ostade i supruga,život teče dalje,svi nešto slave a ja
niti ranjen,niti sa PTSP,odjednom se nađoh u sasvim novom svijetu.
"Dok si bija u ratu ovi jedan mali ti je prekinija školovanje,a drugi se počeo drogirat a ja posidila.."
govori mi moja žena.".a sad smo svi ..skoro na ulici..".jel ti to TO za čega si se borija??"...
..........................................................................................................................................................................."Muči ženo,sad triba malo potrpit..iza rata je najteže svima...idemo ispočetka i mi i država "
rekoh sa urođenim optimizmom ....ali zajebao sam se..grdno !
..................................................................................................................................................................... MOJ ŽIVOTNI ZAJEB
Rođen sam u vrijeme kad je ovo računalo i ostale tehnološke prednosti ovog doba-bilo samo naučna fantastika!
-Nisam birao roditelje,nacionalnost,vjeroispovjest,regionalnu pripadnost,itd.-sve mi je bilo već napisano
u rodnom listu!
-SLOBODA u startu mi je bila ograničena.
-Slijedio sam pravila i zakone,običaje i predrasude, sve do srednje škole (gimnazija Topusko),kada se
prvi put susrećem sa filozofskim posmatranjima biti života..
-Našao sam svoje vizije...put..cilj...i nastojao raditi na tome..
-SLOBODA kretanja na tom putu mi je i dalje bila ograničena..
Roditelji-financijeri, dirigiraju svoje viđenje tog istog "mojeg" puta i to tako traje sve do završetka
gimnazije, kada konačno izabirem "svoj put" umjesto direktive hranioca -roditelja.
-Prvi put doživljavam osjećaj SLOBODE a isto tako i njezinu cijenu.
-Ne biram posao,zapošljavam se,učim RADITI i učim živjeti.
-Prva plaća,prve ljubavi,prve obaveze...
-Prva SLOBODA !
-Nikakovih protekcija,poziva i priziva na ime i prezime,roditelje i njihove zasluge..domoljublje itd..
-Podstanarstvo,obaveze,samostalnost i ostvarenje vizije samo moje ..učiniše me OSOBOM.
-Oženih se,dođoše dvoje djece,kuća se vlastita počela se graditi...idemo dalje...
-Dođe ono o čemu ni ne pomislih..dođe RAT.
-Napustih sve i odoh u obranu..dragovoljno i bez pitanja..HRVATSKA mora biti samostalna !
-...........................................................................................................................................................
Vratih se živ i ZDRAV , ostadoh bez posla ja,ostade i supruga,život teče dalje,svi nešto slave a ja
niti ranjen,niti sa PTSP,odjednom se nađoh u sasvim novom svijetu.
"Dok si bija u ratu ovi jedan mali ti je prekinija školovanje,a drugi se počeo drogirat a ja posidila.."
govori mi moja žena.".a sad smo svi ..skoro na ulici..".jel ti to TO za čega si se borija??"...
..........................................................................................................................................................................."Muči ženo,sad triba malo potrpit..iza rata je najteže svima...idemo ispočetka i mi i država "
rekoh sa urođenim optimizmom ....ali zajebao sam se..grdno !
..................................................................................................................................................................... MOJ ŽIVOTNI ZAJEB
- Vratih se bez PTSP-a ( a mogao sam ga odglumiti).
- Vratih se bez invalidnosti ( ko da nisam mogao propucati palac od noge).
- Ne upisah se ni u jednu udrugu niti stranku za ostvarenje svojih prava (nisam se sa tom namjerom niti borio)
- Ostadoh isti, dok se sve oko mene mijenja,nadajući se nekoj "Višoj providnosti",koja će silom prirodnih zakonitosti vratititi sve u ravnotežu pozitive.
- I što još uvijek - Ostavljam pesimizam za bolje dane.!
- ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
- Znam da nisam sam i usamljen, svjestan sam i osvješten o novom društvenom feudalnom poretku,kao
- o realnom stanju društva ali ja još imam svoju SLOBODU, a ona mi kaže fulao si ..nisi se za to BORIO...
objavio/la Unknown | utorak, rujna 15, 2009
15 komentara:
nema kod tebe mjesta pesimizmu...i prolazeći kroz težak tvoj križni put ostao si vedar i optimističan.a šta se tiče ovog šta nisi tražio nikakva braniteljska prava slićica kaže sve...no na naš način;bolje biti pošten nego j...n.e da.pozdrav:)
Kumpare, ja nekako mnijen da ti isto mirno spiš, ča je najvažnije od svega! Da si učinija nešto od tega ča nisi, sigur san da bi jema nemiran san. Pozdrav!
A što da ti rečem..? Pozdravljam i idemo dalje..
Bar si ostao svoj. Nekak se lakše nositi s očajem, neg s ficlekom nade u mojoj kutiji.
ti si borac, a ovo sa lisicom i vukom je....he,he,he, pozdravljam
Čuj,šta je ovo..mislila sam da sam pogriješila kuću..!?A kucala sam i na vrata šupe,ali brate tamo traži da se logiram,a toga mi je dosta,dosta i previše!!Pravi Gloger..ni vrata od šupe ne mogu otvoriti bez šifre..koja luda vremena!!Nisi ništa promašio,samo si ostao ono što jesi,a to je najvažnije.Ne bih rekla da su oni drugi nešto sretniji,mi samo neznamo ništa o njima..znamo ono što mislimo da bi trebalo biti!!Oni samo imaju ono što ti nemaš,a misliš da bi ti bilo bolje da imaš,a ti imaš ono što oni drugi nemaju,i vjeruj,sigurno misle da je tebi bolje...tako je to sa nama ljudima!!
jesi prodao stan,nema ga..ili sam ja zalutala?
Priča dobra, istinita, realna...bit će bolje...za nekoga...
svašta od tebe
Pozdrav svima u ovoj veseloj odaji..:-))))
Samson49
E moj Zdrave, čitam ovaj tvoj "životopis", kao da čitam svoj, samo je razlika što sam žensko, što imam kćeri, koje su unatoč ratu završile studij u roku, i kada sam trebala početi mirno živjeti, suprug preminuo. I ja imam SLOBODU, ali kako nemam nikakve benificije na mirovinu, jer ja nisam postala invalid radi ranjavanja, nego sam se teško razboljela... (ne znam od čega?). PTSP nisam niti kamuflirala, jer nisam bila u rovu, niti nosila oružje, iako sam izvlačila i ranjene i mrtve. Hvala blogu još sam u glavi ZDRAVA, bar tako mislim. Pozdrav kolega. Izdržali smo, a možemo mi još puno izdržati!
Znam da je vrijeme predivno ali nešto si neaktivan sa postovima.Akcija i samo akcija.! Vidiš kako sam ja bio aktivan na svadbi, a još i prolistam kod svih pomalo..,pozdrav
Kumpare, ti si baš odlučija samo štit i ne pisat ništa?!!! Ne more tako!!! Čestit Božić tebi i tvojima!
dok god ima mraka, bit će i svanuća
dok god ima mraka, bit će i svanuća
Objavi komentar
Pretplatite se na Objavi komentare [Atom]
<< Početna stranica