SLOBODA ?

Poštovani čitaoci !
      Rođen sam u vrijeme kad je ovo računalo i ostale tehnološke prednosti ovog doba-bilo samo naučna fantastika!
    -Nisam birao roditelje,nacionalnost,vjeroispovjest,regionalnu pripadnost,itd.-sve mi je bilo već napisano
     u rodnom listu!
    -SLOBODA u startu mi je bila ograničena.
    -Slijedio sam pravila i zakone,običaje i predrasude, sve do srednje škole (gimnazija Topusko),kada se
     prvi put susrećem sa filozofskim posmatranjima biti života..
   -Našao sam svoje vizije...put..cilj...i  nastojao raditi na tome..
   -SLOBODA kretanja na tom putu mi je i dalje bila ograničena..
     Roditelji-financijeri, dirigiraju svoje viđenje tog istog "mojeg" puta i to tako traje sve do završetka
     gimnazije, kada konačno izabirem "svoj put" umjesto direktive hranioca -roditelja.
   -Prvi put doživljavam osjećaj SLOBODE a isto tako i njezinu cijenu.
   -Ne biram posao,zapošljavam se,učim RADITI i učim živjeti.
   -Prva plaća,prve ljubavi,prve obaveze...
   -Prva SLOBODA !
   -Nikakovih protekcija,poziva i priziva na ime i prezime,roditelje i njihove zasluge..domoljublje itd..
   -Podstanarstvo,obaveze,samostalnost i ostvarenje vizije samo moje ..učiniše me OSOBOM.
   -Oženih se,dođoše dvoje djece,kuća se vlastita počela se graditi...idemo dalje...
   -Dođe ono o čemu ni ne pomislih..dođe RAT.
   -Napustih sve i odoh u obranu..dragovoljno i bez pitanja..HRVATSKA mora biti samostalna !
   -...........................................................................................................................................................
   Vratih se živ i ZDRAV , ostadoh bez posla ja,ostade i supruga,život teče dalje,svi nešto slave a ja
   niti ranjen,niti sa PTSP,odjednom se nađoh u sasvim novom svijetu.
   "Dok si bija u ratu ovi jedan mali ti je prekinija školovanje,a drugi se počeo drogirat a ja posidila.."
    govori mi moja žena.".a sad smo svi ..skoro na ulici..".jel ti to TO za čega si se borija??"...
..........................................................................................................................................................................."Muči ženo,sad triba malo potrpit..iza rata je najteže svima...idemo ispočetka i mi i država "
        rekoh sa urođenim optimizmom ....ali zajebao sam se..grdno !
.....................................................................................................................................................................                                                                MOJ ŽIVOTNI ZAJEB

1.  Vratih se bez PTSP-a  ( a mogao sam ga odglumiti).
2.  Vratih se bez invalidnosti ( ko da nisam mogao propucati palac od noge).
3.  Ne upisah se ni u jednu udrugu niti stranku za ostvarenje svojih prava (nisam se sa tom namjerom niti borio)
4.  Ostadoh isti, dok se sve oko mene mijenja,nadajući se nekoj "Višoj providnosti",koja će silom prirodnih zakonitosti vratititi sve u ravnotežu pozitive.

• I što još uvijek - Ostavljam pesimizam za bolje dane.!
• ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
• Znam da nisam sam i usamljen, svjestan sam i osvješten o novom društvenom feudalnom poretku,kao
•  o realnom stanju društva ali ja još imam svoju SLOBODU, a ona mi kaže fulao si ..nisi se za to BORIO...